Ekonomska iskustva malih, ali veoma uspješnih zemalja kao što su Malta i Island, mogu biti primjer kako crnogorska privreda treba da izgleda. Dok je u Crnoj Gori najveći broj državnih preduzeća kroz proces privatizacije, stečaj ili prodaju akcija na berzi prešao u ruke privatnog sektora, dok se gušila kreativnost i preduzetništvo, i socijalne tenzije narasle do kritične tačke, u Malti su se razvijali najvažniji sektori poput finansijskih i zdravstvenih usluga, turizam, edukacija, pomorske usluge i kreativna industrija. Island i dalje ima slobodnu tržišnu ekonomiju sa relativno niskim porezima i u isto vrijeme očuvao je nordijski sistem blagostanja, koji pruža univerzalnu zdravstvenu zaštitu i visoko obrazovanje za svoje stanovnike. Navedena dostugnuća malih zemalja svakako mogu biti veoma korisna za oblikovanje novog ekonomskog puta Crne Gore.
Potpredsjednik i poslanik Demokratske Crne Gore Momo Koprivica kazao je da je crnogorsko tržište plitko, nepotpuno i nedovoljno integrisano u šire ekonomske prostore.
– Malo tržište je pogodan ambijent za monopolizaciju i kartelizaciju, a sve to skupa pogubno je za produktivne aktivnosti. Uz to ako se ima u vidu da su tajkuni zarobili privredu ne treba da čudi to što je svega 16 odsto uvoza pokriveno izvozom. Imajući u vidu da je crnogorsko tržište malo i nepotpuno, ne možemo imati ekonomski razvoj ako ne odbacimo neoliberalnu dogmu, izbacimo tajkune iz privrede i reafirmišemo ulogu demokratske države i njene institucionalizovane intervencije u privredi – ocijenio je Koprivica.
On smatra da Crna Gora mora graditi novi model ekonomskog sistema.
– Umjesto totalnog oslanjanja na uslužnu ekonomiju, moramo voditi aktivnu industrijsku politiku, jačati poljoprivredu, energetiku, stvoriti uslove za razvoj kreativne industrije, obnoviti pomorski saobraćaj i metalski kompleks – naveo je Koprivica.
Ocjenjuje da bez inovacija nema ekonomskog razvoja.
– Ako se ima u vidu strukturna slabost crnogorskog tržišta i da se svega 60 do 70 subjekata u Crnoj Gori bavi istraživanjem i razvojem uz trend smanjenja i odlaska mladih stručnjaka trbuhom za kruhom u inostranstvo, ne piše nam se dobro – kazao je Koprivica.
Dodao je da se mora načiniti snažan zaokret i raditi na aktivnoj finansijskoj, institucionalnoj i organizacionoj podršci, kreiranju tehnološkog znanja i inovacija.
– Stoga novi model ekonomije mora počivati na onome što je profesor Milenko Popović ispravno definisao i obrazložio, a to je nacionalni inovacioni sistem. To je ključni faktor ekonomske modernizacije i oporavka privrede – naglasio je Koprivica.
Danas se, kako smatra, privreda politički kontroliše preko sistema beneficija koje su raspoložive samo za one što su na liniji vlasti i pomažu joj u kampanji.
– Ako nema vladavine prava, nema slobodne tržišne pivrede. Upravo je Malta na čvrstim institucionalnim temeljima razvila produktivne sektore koji počivaju na visokospecijalizovanom tehnološkom znanju. Početna pretpostavka crnogorske ekonomske obnove treba da bude prevazilaženje ideološko-identitetskih rascjepa, jačanje duha zajedništva i vladavine prava jer će tek tada cjelokupno društvo biti produktivan pokretač ekonomskog rasta. Primjer Islanda govori o jakoj kohezivnosti društva koja je u kritičnim kriznim momentima doprinijela zaokretu i privrednom izbavljenju te države – zaključio je Koprivica.A.Đ.